Родне студије и одрживи развој у Мароку

Сажетак:

Рад истражује потребу за континуитетом родних студија у Мароку и разматра неке од његових димензија. Такође тврди да је проучавање рода у складу са циљевима либералног образовања на неколико фундаменталних начина: по својој интердисциплинарној и мултидисциплинарној природи, приступу синтезе, нагласком на деконструкцији/реконструкцији, испитивањем улоге вредносног суда у стварању знања и његовог става за решавање проблема. Настоји да покаже да је промовисање родних курсева и женских права кључно за оснаживање жена, наглашавајући начине на које жене из Марока покушавају да поново процене традиционалне просторе и границе подижући свој глас, причајући своје приче и обзнањујући сопствене случајеве. Рад такође настоји да испита разбијање табуа везаних за светост неких дискурса од стране жена и коришћење слободе да истражују неке области женских искустава, посебно након мароканског устава из 2011. године. Завршава се анализом будућих изазова у Мароку: да покаже сталну потребу родне свести и мировних студија за оне који верују да смо у постфеминистичком добу и да попуни празнине у вези са одрживим, правичним и демократским раст.

Прочитајте или преузмите цео рад:

Рисаси, Фузија (2018). Родне студије и одрживи развој у Мароку

Јоурнал оф Ливинг Тогетхер, 4-5 (1), стр. 89-100, 2018, ИССН: 2373-6615 (Штампа); 2373-6631 (на мрежи).

@Чланак{Рхиссасси2018
Титле = {Родне студије и одрживи развој у Мароку}
Аутор = {Фоузиа Рхиссасси}
Урл = {хттпс://ицермедиатион.орг/гендер-студиес-ин-мороццо/}
ИССН = {2373-6615 (штампа); 2373-6631 (на мрежи)}
Година = {2018}
Датум = {2018-12-18}
ИссуеТитле = {Живети заједно у миру и хармонији}
Јоурнал = {Јоурнал оф Ливинг Тогетхер}
Волумен = {4-5}
Број = {1}
Странице = { 89-100}
Издавач = {Међународни центар за етно-религијско посредовање}
Адреса = {Моунт Вернон, Њујорк}
Издање = {2018}.

Share

Повезани чланци

Религије у Игболанду: Диверзификација, релевантност и припадност

Религија је један од социоекономских феномена са неоспорним утицајем на човечанство било где у свету. Колико год да се чини светим, религија није важна само за разумевање постојања било ког аутохтоног становништва, већ има и политички значај у међуетничком и развојном контексту. Историјски и етнографски докази о различитим манифестацијама и номенклатурама феномена религије обилују. Нација Игбо у јужној Нигерији, са обе стране реке Нигер, једна је од највећих црначких предузетничких културних група у Африци, са непогрешивим верским жаром који имплицира одрживи развој и међуетничке интеракције унутар њених традиционалних граница. Али верски пејзаж Игболанда се стално мења. До 1840. доминантна религија(е) Игбоа била је аутохтона или традиционална. Мање од две деценије касније, када су хришћанске мисионарске активности отпочеле у овој области, ослобођена је нова сила која ће на крају реконфигурисати аутохтони верски пејзаж овог подручја. Хришћанство је постало патуљак доминације овог другог. Пре стогодишњице хришћанства у Игболанду, ислам и друге мање хегемонистичке вере су се појавиле да се такмиче против аутохтоних Игбо религија и хришћанства. Овај рад прати верску диверсификацију и њен функционални значај за хармоничан развој у Игболанду. Своје податке црпи из објављених радова, интервјуа и артефаката. Тврди се да ће како се нове религије појављују, религиозни пејзаж Игбоа наставити да се диверзификује и/или прилагођава, било ради укључивања или ексклузивитета међу постојећим и новим религијама, за опстанак Игбоа.

Share

Прелазак на ислам и етнички национализам у Малезији

Овај рад је сегмент већег истраживачког пројекта који се фокусира на успон етничког малајског национализма и превласти у Малезији. Док се пораст етничког малајског национализма може приписати различитим факторима, овај рад се посебно фокусира на исламски закон о конверзији у Малезији и на то да ли је ојачао или не осећај превласти етничке Малајке. Малезија је мултиетничка и мултирелигијска земља која је стекла независност 1957. године од Британаца. Малајци, као највећа етничка група, одувек су веру ислама сматрали делом и делом свог идентитета који их одваја од других етничких група које су уведене у земљу током британске колонијалне владавине. Док је ислам званична религија, Устав дозвољава да друге религије мирно практикују не-Малезијци, односно етнички Кинези и Индијци. Међутим, исламски закон који регулише муслиманске бракове у Малезији налаже да немуслимани морају да пређу на ислам ако желе да се венчају са муслиманима. У овом раду тврдим да је исламски закон о конверзији коришћен као средство за јачање осећања етничког малајског национализма у Малезији. Прелиминарни подаци прикупљени су на основу интервјуа са малајским муслиманима који су у браку са не-Малејкама. Резултати су показали да већина малајских испитаника сматра да је прелазак на ислам императив како то захтијевају исламска религија и државни закон. Осим тога, они такође не виде разлог зашто би се не-Малајци противили преласку на ислам, јер ће се по браку деца аутоматски сматрати Малезима према Уставу, који такође долази са статусом и привилегијама. Ставови немалајаца који су прешли на ислам засновани су на секундарним интервјуима које су водили други научници. Пошто је муслиманство повезано са Малајцем, многи неМалајци који су се преобратили осећају се лишеним свог осећаја верског и етничког идентитета и осећају се под притиском да прихвате етничку малајску културу. Иако би промена закона о конверзији могла бити тешка, отворени међуверски дијалози у школама иу јавном сектору могли би бити први корак у решавању овог проблема.

Share