Насиље и дискриминација верских мањина у избегличким камповима широм Европе
Говор је одржао Басил Угорји, председник и извршни директор Међународног центра за етно-религијско посредовање (ИЦЕРМ), Њујорк, САД, у Парламентарној скупштини Савета Европе, Комитет за миграције, избеглице и расељена лица, Стразбур, Француска, дана Четвртак, 3. октобар 2019. године, од 2 до 3.30 часова (сала 8).
Част је бити овде у Парламентарна скупштина Савета Европе. Хвала вам што сте ме позвали да говорим о “насиље и дискриминација верских мањина у избегличким камповима широм Европе.” Уз признање за значајан допринос стручњака који су говорили пре мене о овој теми, мој говор ће се фокусирати на то како би се принципи међурелигијског дијалога могли користити за окончање насиља и дискриминације верских мањина – посебно међу избеглицама и тражиоцима азила – широм Европе.
Моја организација, Међународни центар за етно-религијско посредовање, верује да сукоби који укључују религију стварају изузетна окружења у којима се појављују и јединствене препреке и стратегије или могућности решавања. Без обзира на то да ли религија постоји као извор сукоба, укорењени културни етос, заједничке вредности и међусобна верска уверења имају способност да значајно утичу и на процес и на исход решавања сукоба.
Као центар изврсности у настајању за решавање етничких и верских сукоба и изградњу мира, идентификујемо потребе за превенцијом и решавањем етничких и верских сукоба и мобилишемо ресурсе, укључујући етно-религијско посредовање и програме међурелигијског дијалога за подршку одрживом миру.
У светлу повећаног прилива тражилаца азила 2015. и 2016. године када је скоро 1.3 милиона избеглица различитих верских уверења поднело захтев за азил у Европи и више од 2.3 милиона миграната ушло у Европу према подацима Европског парламента, били смо домаћини међународне конференције о међурелигијском дијалог. Истражили смо позитивне, просоцијалне улоге које су верски актери са заједничким традицијама и вредностима играли у прошлости и настављају да играју у јачању друштвене кохезије, мирном решавању спорова, међуверском дијалогу и разумевању и процесу посредовања. Налази истраживања које су на нашој конференцији представили истраживачи из више од 15 земаља откривају да заједничке вредности у различите религије може се искористити за неговање културе мира, унапређење процеса и исхода посредовања и дијалога и образовање посредника и фасилитатора дијалога верских и етно-политичких сукоба, као и креатора политике и других државних и недржавних актера који раде на смањењу насиља и решавање сукоба унутар мигрантских центара или избегличких кампова или између миграната и њихових заједница домаћина.
Иако ово није време да набрајамо и расправљамо о свим заједничким вредностима које смо пронашли у свим религијама, важно је истаћи да сви верни народи, без обзира на верску припадност, верују и покушавају да практикују Златно правило које каже и цитирам: „Оно што је теби мрско, не чини другима“. Другим речима, „Чини другима оно што би желео да раде теби. Још једна заједничка религиозна вредност коју смо идентификовали у свим религијама је светост сваког људског живота. Ово забрањује насиље над онима који су другачији од нас и подстиче саосећање, љубав, толеранцију, поштовање и емпатију.
Знајући да су људска бића друштвене животиње намењене да живе са другима било као мигранти или чланови заједнице домаћина, питање на које треба одговорити је: Како можемо да се позабавимо потешкоћама у међуљудским или међугрупним односима да бисмо „довели до друштва који поштује личности, породице, имовину и достојанство других који су другачији од нас и који практикују другу веру?”
Ово питање нас подстиче да развијемо теорију промене која би се могла превести у праксу. Ова теорија промене почиње тачном дијагнозом или постављањем проблема у мигрантским центрима и избегличким камповима широм Европе. Када се проблем добро разуме, биће мапирани циљеви интервенције, метод интервенције, начин на који ће се промена десити и намеравани ефекти ове промене.
Насиље и дискриминацију верских мањина у избегличким камповима широм Европе представљамо неконвенционалном верском и секташком конфликтном ситуацијом. Заинтересоване стране у овом сукобу имају другачији скуп погледа на свет и стварности који се заснивају на више фактора – фактора које треба истражити и анализирати. Такође идентификујемо групна осећања одбачености, искључености, прогона и понижења, као и неразумевање и непоштовање. Да бисмо решили ову ситуацију, предлажемо употребу неконвенционалног и религиозног интервентног процеса који подстиче развој отвореног ума да учи и разуме поглед на свет и стварност других; стварање психолошког и сигурног и поверљивог физичког простора; поновно убризгавање и поновна изградња поверења на обе стране; ангажовање у процесу дијалога осетљивог на поглед на свет и интегративном дијалогу уз помоћ трећих посредника или преводилаца погледа на свет који се често називају етно-религијским посредницима и фасилитаторима дијалога. Активним и рефлексивним слушањем и подстицањем разговора или дијалога без осуђивања, основне емоције ће бити потврђене, а самопоштовање и поверење ће бити враћени. Док остају оно што јесу, и мигранти и чланови заједнице домаћина биће оснажени да живе заједно у миру и слози.
Да бих помогао у развоју линија комуникације између и међу непријатељским странама укљученим у ову конфликтну ситуацију и промовисао мирољубиву коегзистенцију, међуверски дијалог и заједничку сарадњу, позивам вас да истражите два важна пројекта која је наша организација, Међународни центар за етно-религијско посредовање, тренутно ради на. Први је Посредовање етничких и верских сукоба које оснажује професионалне и нове посреднике да решавају етничке, расне и верске сукобе користећи комбиновани модел трансформативног, наративног и решавања сукоба заснованог на вери. Други је наш пројекат дијалога познат као Покрет Живимо заједно, пројекат осмишљен да помогне у спречавању и решавању етничких и верских сукоба кроз дијалог, отворене дискусије, саосећајно и емпатично слушање и прославу различитости. Циљ је повећање поштовања, толеранције, прихватања, разумевања и хармоније у друштву.
Принципи међурелигијског дијалога о којима је до сада било речи подржани су оквиром верских слобода. Кроз ове принципе, потврђује се аутономија странака и стварају се простори који ће промовисати инклузију, поштовање различитости, групна права, укључујући права мањина и слободу вероисповести.
Хвала што сте саслушали!
